Odgovorna gradnja - Čuvanje okoline
Odavno smo već svi mi osetili ekološke posledice načina života usmerenog na maksimalnu ličnu korist. Menja se klima. Pojačavaju se prirodne pojave poput oluja, glečeri se povlače, led na polovima se otapa. Sve češće dolazi do prirodnih katastrofa neviđenih razmera. Poplave i suše godišnje odnesu milione ljudskih života. Ipak, i svaki pojedinac mora platiti cenu. Svako od nas trpi od tegoba s disajnim organima zbog sitne prašine, ozona i porasta emisija CO2. Zbog toga se u celom svetu zaštita klime smatra najvećim izazovom u godinama koje dolaze. Gradnja i stanovanje su područja života koja najviše utiču na klimu. Godišnje izgori 3.000 kg jedinica sirove nafte po glavi stanovnika, za pripremu tople vode i grejanje (u Zapadnoj Evropi). Od toga se 90% može uštedeti već danas: bez velikih troškova ulaganja, a često i sa državnim podsticajima.
Zaštita klime
Čist vazduh – čista voda
Mi mnogo toga uzimamo zdravo za gotovo, na čemu nam posetioci iz drugih zemalja zavide: pijemo vodu iz vodovoda, udišemo čist vazduh, bezbrižno se kupamo u jezerima i rekama. Srbija je poznata po svojoj netaknutoj prirodi i podzemnim vodama.
ISOVER Srbija podržava naš put u energetsku nezavisnost i daje svoj aktivni doprinos razvijanjem najsavremenijih izolacionih sistema i posredovanjem know-how-a. ISOVER Srbija je poduzeće s tradicijom koje preuzima odgovornost za budućnost.
Zemlja danas
Posledice promene klime i globalnog zagrevanja
Jedno je sigurno: klima se menja. Kakve će biti stvarne posledice globalnog zagrevanja? Hoće li doći do katastrofe? Zar nije moguć preokret?
Neke od posledica globalnog zagrevanja vidimo već sada: sve su češći vremenski ekstremi, poplave, oluje. Glečeri se otapaju, povećavaju se periodi veoma toplog vremena. Neki u tome čak vide i pozitivan efekat: toplija leta znače temperature kao u Španiji, Grčkoj i Italiji gde se odlazi na godišnji odmor. Ipak, pogled na zemlje južne Evrope i drugih kontinenata pokazuje kakve katastrofalne posledice stvara zagrevanje zemlje. Ponestaje pitke vode, suša uništava letinu, požari uništavaju ogromna šumska područja. Sve veći broj oluja razara obalska i kopnena područja.
Može se očekivati porast nivoa mora od 0,8 do 1,6 metara. Veliki deo Holandije bio bi pod vodom, a ugroženi bi bili mnogi gradovi u lagunama i na obali, poput Venecije. Gotovo polovina svetskog stanovništva živi u obalskim područjima. Za te ljude je porast nivoa mora stvarna pretnja. Ionako veliki, broj plimnih katastrofa u jugoistočnoj Aziji i dalje će rasti. Ugroženo je postojanje mnogih pacifičkih ostrva.
Rizici su praktično nesagledivi
Posledice promene klime odnosno globalnog zagrevanja su mnogostruke i složene. Klima se ne menja ravnomerno i uvek predvidivo. Jedna od posledica maćehinskog odnosa prema okolini biće iznenadni nedostatak pitke vode u nekim delovima sveta. Druge posledice se mogu akutno iskazati: npr. iznenadna promena morskih struja.
Temperatura je u prošlom stoleću već porasla u proseku za oko 0,74 stepeni Celzijusa. Pet najtoplijih godina od početka beleženja klimatskih podataka godine 1850., bile su 1998., 2002., 2003., 2004. i 2005. Doduše, mnogi su najtoplije mesece u tim godinama doživeli kao idealno letnje vreme, a neko se obradovao i smanjenim troškovima grejanja. Ipak, istovremeno se poremetio vegetacioni ciklus mnogih biljaka, promenio se kalendar mnogih ptica selica. Mnogi stariji ljudi su osetili tegobe usled visokih temperatura, čak su i umirali od vrućine.
Odstupanja od srednje temperature u izuzetno toplom letu u Evropi 2003. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) na UN-ovoj Konferenciji o klimi u Montréalu 2005. globalno zagrevanje ne uzima danak u ljudskim životima samo u zemljama u razvoju već preti i Evropi. Evropski talas vrućina 2003. odnio je 35.000 ljudskih života i prouzrokovao privredne štete od 14 milijardi evra.
Osim izuzetno toplih leta već sada osećamo još jedan trend: nevremena su sve jača i pustoše cele gradove. Ukratko, promene su previše uočljive da bi se moglo govoriti o slučajnosti.
Mnoge posledice klimatskog zagrevanja već osećamo: leta su toplija nego ikada pre a broj poplava, katastrofalnih suša i šumskih požara raste. Neke posledice zagrevanja doživećemo tek za nekoliko godina i decenija. Male znake tih promena vidimo već danas, npr. promenu morskih struja, zagrevanje mora, širenje pustinja, otapanje leda na polovima i glečera. Ako ništa ne učinimo protiv globalnog zagrevanja, ti procesi će se pojačavati, a naša deca i unuci će imati puno problema.
Još jedna promena je širenje pustinja. Proces nastanka stepa i pustinja u sledećim decenijama će se drastično pojačati i osim područja poput Kalifornije ili Australije pogoditi i mnoge afričke i južnoameričke zemlje. Posledica će biti velika glad i nedostatak vode za piće.
Velike posledice imaće otapanje leda na polovima i glečera. Veliki deo zaliha pitke vode na zemlji smešten je u njima. Ako njih nestane, treba računati i na nestašice vode za piće. Osim toga otapanje leda na polovima donosi dodatno zagrevanje zemlje i porast nivoa svetskih mora. Do sada su bele snežne površine Arktika i Antarktika pomagale odbijanju sunčevih zraka i na taj način upijale manje toplotne energije. Ako se ipak led na polovima otopi, Zemlja će se mnogo brže zagrevati.
Znaci nam govore šta će se dogoditi ako ne sprečimo dalje zagrevanje Zemlje. Ako ostanemo pasivni, u starosti ćemo se naći pred nerešivim problemima i katastrofama, a naša deca pogotovo.
Klimatski ciljevi EU/SR
Posledice promene klime već se sada osećaju i dalje će se pojačavati. Srbija treba pokrenuti mere za drastično smanjenje potrošnje energije u industriji, prevozu i građevinarstvu i podsticati nove, održive energetske sisteme.
Do 2020. Evropska unija će smanjiti svoje emisije CO2 za najmanje 20 posto. Srbija ulaskom u EU, mora voditi računa o godišnjoj emisiji ugljen dioksida jer zemlje potpisnice Kyoto sporazuma biće izložene drastičnim kaznama.
Cilj svima treba da bude energetska efikasnost u svim sektorima, uz pametna ulaganja. U sektoru gradnje to su toplotne izolacije u novogradnji i saniranju na nivou pasivne kuće. U kombinaciji s obnovljivom energijom mi trajno štitimo klimu, oslobađamo zemlju od uvoza fosilnih goriva, stvaramo radna mesta i povećavamo vrednost nacionalne aktivnosti.
Preka potreba za uštedom 40 % CO2
Zaštita klime svetski je zadatak koji se mora rešavati na globalnom nivou. Cilj EU od 20 posto smanjenja emisije CO2 do 2020. godine, prenisko je postavljen, da bi se učinio stvarni zaokret. Ako se promena klime želi zadržati u granicama podnošljivim za ljude, onda bi razvijene zemlje do 2020. trebale smanjiti emisije CO2 za 40 posto, a do 2050. za 95 posto, što potvrđuje i Veće UN-a za klimu.
Izolacija građevina
Toplotna izolacija posebno je važna kod starih i novih građevina
Dobra izolacija je ušteda za ceo život. Privatna lica, preduzeća i javni sektor treba da ulažu u mere za zaštitu klime. Oblast koja posebno mnogo obećava je toplotna izolacija zgrada izgrađenih između 1945. i 1980. One, doduše, čine tek oko 30 posto ukupnog fonda zgrada, ali su odgovorne za 50 posto emisija CO2 svih zgrada.
U slučaju višestrukog povećanja sadašnje stope sanacije tih zgrada, emisije iz tih zgrada mogle bi se do 2020. smanjiti za polovinu. Toplotna izolacija isplativa je temeljem same energetske uštede. Za finansiranje ulaganja postoje pogodni modeli ugovaranja.
Svaka napola izvršena sanacija je propuštena šansa
U sanaciji postojećih zgrada treba koristiti samo najkvalitetnije komponente i težiti tehnički najboljem energetskom nivou. Svaka polovična sanacija je propuštena šansa i stvara novi problem sa energijom, štetnim emisijama i troškovima za sledeću generaciju. Jer nova sanacija ili „popravljanje“, sigurno će biti mnogo skuplje nego da se odmah odaberu kvalitetne komponente na nivou pasivne kuće. Mnogi primeri potvrđuju da je sanacijom moguće ostvariti uštedu energije do 90% posto.
U novogradnji je tehnički i ekonomski najsvrsishodnije graditi na nivou pasivne kuće. Na taj način je u srednjoevropskoj klimi dovoljno pomoćno grejanje za najhladnije dane u godini, odn. pomoćno grejanje je potrebno samo za regulaciju individualnog komfora. Pomoćno grejanje po mogućnosti treba pokretati obnovljivom energijom.
Komforno stanovanje - u saglasnosti sa prirodom
Ekologija
Toplotna izolacija na nivou pasivne kuće nudi najbolju uštedu energije u periodu korišćenja koje seže daleko u budućnost. Pritom izolacioni materijali trebaju i sami odgovarati najvišim zahtevima u pogledu ugradnje, kvaliteta i posebno ekologije. ISOVER je sve to istakao kao svoje postulate i razvio odgovarajuće proizvode: staklena vuna ISOVER proizvodi se pretežno od recikliranog stakla. Ono sa udelom od 80% zamenjuje glavnu sirovinu kvarcni pesak. Prirodne sirovine vade se na ekološki način u površinskom kopu koji se sanira odmah po okončanju eksploatacije. Nakon toga savremeni postupak proizvodnje obezbeđuje dalje ekološko postupanje. Tako se od 1m³ sirovine napravi 150m³ staklene vune ISOVER. Ta količina dovoljna je za potpunu izolaciju porodične kuće na nivou pasivne kuće, od podruma do krova. Osim toga, staklena vuna višestruko štedi energiju za proizvodnju. Energija potrebna za proizvodnju staklene vune amortizuje se toplotnom izolacijom do nivoa pasivne kuće u odnosu na neizolovanu tavansku ploču za manje od 10 dana.
U čitav proizvodni proces u Stockerau-u uključen je biološki sistem za prečišćavanje vazduha - sopstveni proizvod i svetski patent. Voda za pranje kreće se u krugu. Na taj način radna mesta i ekološko postupanje idu ruku pod ruku.
Sigurni proizvodi
Proizvodi od mineralne vune ISOVER – siguran izolacioni materijal
Upravo je kombinacija racionalnog iskorišćavanja sirovina i najsavremenije tehnologije ono što izolacione materijale od staklene vune ISOVER čini posebno sigurnim. U radu i eksploataciji. Ne gore, hemijski su neutralni, ne sadrže freone ni pesticide. Kao jakna punjena perjem: obuhvata kuću i štiti je od atmosferskih uticaja.
Mineralna vuna ISOVER:
• sigurna je u radu i eksploataciji
• potvrđeno je neškodljiva za zdravlje prema Direktivi 97/69/EZ Evropske komisije
• ne sadrži freone ni pesticide
• hemijski je neutralna
• izvrsna je toplotna, zvučna i protivpožarna izolacija
• posebno je ekonomična kod velike debljine izolacije
• ne gori
• ne sadrži protivpožarne hemikalije opasne za podzemne vode
• dugotrajna je i ne trune
• paropropusna je
Proizvodni postupak
Isporučene sirovine najpre se skladište u silosima. U postrojenju za mešanje, sirovine i dodaci automatski se mere i u dve mešalice mešaju tačno po recepturi, isporučuju se u pneumatski zatvorenom sistemu u električni bazen za topljenje koji zagrevaju molibdenske elektrode snage 4,2 megavata. Temperatura istopine dostiže 1350 °C (ranije: 1400 °C). Na peć za topljenje priključeni su odvodi. Istopina iz nje teče u mašine za stvaranje vlakana. Jezgro tih mašina je rotirajuća ploča i mlaznica za plamen prstenasto postavljena iznad ploče. Istopina se pomoću centrifugalne sile izbacuje iz rotirajuće ploče. Vlakna se pneumatski povlače prema dole. Pritom nastaju teoretski beskonačno duga vlakna staklene vune srednjega prečnika od 4-6 μm. Za postizanje radne temperature koriste se plin i struja. U sledećem koraku procesa sledi prskanje vezivnim sredstvom. Sa mašina na kojima se stvaraju, vlakna odlaze na sto za slaganje a potom u peć za očvršćavanje. Na temperaturi od 250 °C proizvod se pretvara u stabilnu kombinaciju (polimerizacijom veziva). Na proizvodnoj liniji gotova staklena vuna potom se formira na željeni način i zamotava u rolne. Višak (odresci) iz proizvodnje se ponovo vraćaju u proizvodni proces.
Emisija u okolinu
Otpadni gasovi koji nastaju u proizvodnji prolaze kroz postrojenje za biološko prečišćavanje. Tim postupkom se ne stvaraju nikakve otpadne vode koje bi trebalo uklanjati. Prečišćena voda cirkuliše u zatvorenom krugu (80.000 m³) i ponovo se koristi za peočišćavanje otpadnih gasova u postrojenju za biološko prečišćavanje vazduha. Gubici usled isparavanja zamenjuju se svežom vodom. Kao sveža voda koristi se delom spremljena kišnica, a delom voda iz vodovoda. Toplota odvedena iz istopine i kompresora, koristi se za grejanje radnog prostora. Okrajci iz proizvodnje usitnjavaju se u mlinu i vraćaju u proizvodnju.
Ekonomičnost u prevozu i očuvanje klime
Većina izolacionih materijala ISOVER isporučuje se spakovana u rolne. Prilikom pakovanja materijal se komprimuje. Pritom se ne događa ništa drugo, nego se samo istiskuje vazduh. Rolna izolacionog materijala na taj način je 80% manja. To znači mnogo manje ambalaže i troškova pevoza. Jedno teretno vozilo može prevesti šest puta više izolacionog materijala nego drugih materijala. Time se, svakako, smanjuje i površina skladištenja a materijal se jednostavnije smešta na gradilištu. Kad se pakovanje otvori, vuna poprimi svoj prvobitni volumen i pritom razvije sve svoje kvalitete. Na taj način jedna jedina inovacija, stišljivost vune ISOVER, dovodi do velikog broja prednosti u lancu njene upotrebe.
Manje štetnih materija. Još jednom se pokazalo da ekologija i ekonomija mogu ići ruku pod ruku. Manja potreba za prevozom znači i manju potrošnju goriva, a time i manje zagađivanje vazduha – sve za zdraviju okolinu.
Prirodne sirovine
Iz prirode - za prirodu.
Ko za osnovu uzima prirodnu sirovinu, napraviće prirodan gotov proizvod.
Od nepunih 1 m3 sirovine ISOVER izradi 150 m3 izolacionog filca od mineralne vune. To je dovoljno za izolaciju porodične kuće od podruma do krova na nivou pasivne kuće.
Oko 80 % potrebne sirovine ISOVER podmiruje recikliranim staklom. Ostatak su prirodne sirovine, kvarcni pesak i vapnenac koji se ekološki vade u površinskom kopu koji se pak sanira odmah po prestanku eksploatacije. Pritom savremeni proizvodni postupci brinu o očuvanju okoline.
Najveći udeo u proizvodu ima reciklirano staklo. Lomljeno staklo iz proizvodnje boca odn. pripremljeno autostaklo se u tu svrhu, u posebnom postrojenju, pripravlja u stakleni granulat. Korišćenje reciklažnog stakla prouzrokuje smanjenje ne samo potrošnje primarnih sirovina (čuvanje resursa), već dovodi i do uštede energije u proizvodnji: topljenje primarnih sirovina troši u proseku oko 30% više energije nego topljenje reciklažnog stakla. Sopstveno staklo se dobija iz procesa proizvodnje. U pauzama proizvodnje (prilikom promene postavki mašina, čišćenja ili zaustavljanja) stakleni mlaz se skreće i hladi vodom. Granulat koji tako nastane ponovo se vraća u proizvodnju. Glinenac (feldspat) druga je važna mineralna sirovina u proizvodnji mineralne vune. On između ostalog nastaje kao nusproizvod kvarcnog peska u površinskom kopu. Glinenac koji se koristi u proizvodu potiče iz područja grada Melk u Češkom masivu i isporučuje se kamionima. Zbog velike udaljenosti od prirodnih nalazišta soda se u Nemačkoj dobija iz kuhinjske soli i vapnenca u postupku Solvay.
Procentualno učešće komponenti:
Glinenac: 94,0 %
Reciklažno staklo 76,1%
Glinenac 8,9 %
Staklo iz sopstvene proizvodnje 4,1 %
Borat 7,3 %
Soda 3,1 %
Manganov dioksid 0,3 %
Vezivno sredstvo: 6,0 %
Fenolformaldehina smola 3,6 %
Urea 1,9 %
Amonijum sulfat 0,04 %
Uljna emulzija 0,5 %
Aminosilan 0,004 %
Ne dodaju se nikakva druga pomoćna ili dodatna sredstva.
Energetska amortizacija
Mineralna vuna ISOVER – efikasnost bez premca
6-ostruki efekat
Svaka tona ugrađene staklene vune ISOVER pomaže uštedi šest tona CO2 godišnje. Uz vek trajanja od 50 godina uštedi se 300 tona CO2. To je 375 puta više od emisija neophodnih da se proizvede ta tona materijala. Na taj se način svuda u svetu može ostvariti energetski efikasno stanovanje i približiti ostvarenju cilja Kyoto sporazuma.
Proizvodnjom 1 tone mineralne vune jednokratno nastane 0,8 t CO2.
Na godišnjem nivou, efekat izolacije 1 tone mineralne vune uštedi 6 tona CO2.
U 50 godina to je ušteda od 300 tona CO2.
Reciklaža sirovina: iz prirode - za prirodu
Staklena vuna ISOVER proizvodi se 80% od recikliranog stakla. Uz to još ide kvarcni pesak, vapnenac, dolomit i soda. Proces proizvodnje izuzetno štedi resurse. Tako se od 1 m³ sirovine proizvede oko 150 m³ staklene vune ISOVER. Ova količina je dovoljna za izolaciju porodične kuće u skladu sa standardom pasivne gradnje.
Otpad od mineralne vune zajedno sa spoljnim slojevima svih vrsta može se odlagati na deponije građevinskog materijala i masovne deponije bez prethodnog ispitivanja; celoviti proizvodi se mogu ponovno koristiti.
Pasivna toplotna izolacija nudi najbolju uštedu energije i zaštitu klime. Svaka tona staklene vune ISOVER tokom 50 godina upotrebe uštedi do 300 tona CO2. Iz prirode – za prirodu.
Amortizacija energije za proizvodnju
Energetska amortizacija
Energija koja se utroši za proizvodnju i prevoz amortizuje se kod mineralne vune već za nekoliko dana. Kao primer sledi poređenje tavanske ploče od armiranog betona bez toplotne izolacije i AB ploče sa 35 cm izolacije (λD = 0,04 W/mK) od mineralne vune (pasivni nivo izolacije).
Od godišnje uštede energije od 350 kWh/m2 odbije se nepunih 22 kWh energije za proizvodnju, prevoz i ugradnju izolacionog materijala. Vreme energetske amortizacije iznosi manje od 10 dana.
Mineralna vuna brzo se ugrađuje i amortizuje.
Komprimovana mineralna vuna u rolnama prevozi se brzo i uz uštedu prostora. Sa nekoliko poteza ugrađuje se direktno iz rolne.
Sledeća pozitivna svojstva mineralne vune su:
• ne gori
• ne šteti zdravlju prema Direktivi 97/69/EZ
• ne sadrži freone, pesticide, protivpožarne hemikalije
Ekonomičnost
Sigurna isplativost toplotne izolacije
Toplotna sanacija je isplativaZajednički projekat GDI (Gemeinschaft Dämmstoff Industrie), Donau-Universität Krems i Instituta za ekonomske nauke Univerziteta u Klagenfurtu na primeru probne kuće, pokazuje veliku isplativost toplotne sanacije:
Toplotna sanacija (toplotna izolacija sa zamenom grejalice vode ili bez nje) izrazito je rentabilna. Povraćaji (uporedivi sa oročenom štednjom) iznose 12 do 36 % godišnje. Ako se gledaju ukupni troškovi sanacije zgrade to je 7 do 14%. Rok amortizacije iznosi 7 do 14 godina (bez finansiranja kredita). Sanaciju je najbolje odmah izvesti na nivou niskoenergetske kuće ili još bolje, pasivne kuće, jer su dodatni troškovi toplotne izolacije zanemarljivi. Svaka kasnija dorada bila bi mnogo skuplja.
Korist od toplotne izolacije za nacionalnu ekonomiju
Manja zavisnost od uvoza energije
Prekid isporuke gasa iz Rusije u Zapadnu Evropu ponovo nam je jasno pokazao negativne efekte zavisnosti od inostranstva po pitanju fosilnih energenata (ugalj, nafta, prirodni gas). Korišćenje fosilnih energenata treba drastično smanjiti ne samo zbog smanjenja uticaja na efekat staklene bašte već i zbog smanjenja zavisnosti od inostranstva. Skoro 80% domaćeg snabdevanja energijom potiče od fosilnih goriva kao što su nafta, gas i ugalj. Zbog malih domaćih zaliha tih goriva snabdevanje energijom iz uvoza ukupno procentualno iznosi skoro 70%. Zbog toga je smanjenje uvoza fosilnih energenata važan cilj energetske i klimatske politike.
Zavisnost od uvoza fokusirana je na Rusiju. 60% prirodnog gasa dolazi iz Rusije. U slučaju nafte (93%) i uglja (84%) zavisnost od uvoza je još izraženija nego kod gasa. Ako se ništa ne uradi, potrebe za energijom do 2020. ukupno će porasti za skoro 20%, a potrebe za gasom čak za oko 50%. Pritom nije sigurno, koliko dugo će Rusija imati rezerve gasa, ili kada će joj rezerve trebati za snabdevanje sopstvenog stanovništva energijom.
Da bi se izbegla ta opasna zavisnost neophodna je dalekosežna i duboka preorijentacija energetski intenzivnog životnog stila. Jedino ako uspe ta preorijentacija na veću energetsku efikasnost, moguće je zaustaviti stalni porast potrošnje energije zadnjih godina, te zadovoljavanje potreba za energijom moraju preuzeti na sebe obnovljivi izvori energije, posebno sunčeva energija. Svako dalje ulaganje u elektrane na fosilna goriva ulaganje je u još veću zavisnost.
Korišćenje domaćih i obnovljivih energenata stvara mnogo regionalnih radnih mesta i osigurava stvaranje vrednosti.
Svako domaćinstvo u proseku godišnje plaća više od 1.000 evra za energiju. Godišnje više od milijarde evra ode u inostranstvo za naše energetske potrebe.
Zamislite kako bi bilo da veći deo toga iznosa ostane u Srbiji. Koliko bi se radnih mesta na taj način obezbedilo, direktno ili indirektno. Koliko bi ljudi moglo od toga živeti, ovde plaćati porez i trošiti. Ekonomska korist i osiguranje budućnosti prevladale bi nad trenutno nešto višom cenom u ukupnom interesu svih nas.
I obratno, postavlja se pitanje, kakva će ekonomska kriza nastati ako se praktično nespremni suočimo sa nestašicama energije i sirovina. Posledice će biti siromaštvo i socijalna beda, samo zato što nismo hteli uvideti konačnost fosilnih energenata i jer nismo spremni preorijentisati našu ekonomiju u ekološku ekonomiju u zatvorenom ciklusu. Zato što se oslanjamo na ministre kratkotrajnih mandata preko kojih međunarodna energetska industrija ostvaruje svoje finansijske interese, a mi dopuštamo da nas uljuljkuju.
Solarna energija je besplatna, biomasa ne sme trunuti
Naša energetska budućnost se ne zasniva na malom broju glavnih energenata, već na energetskoj efikasnosti i održivom iskorišćavanju mnogih ekološki prihvatljivih decentralizovanih izvora energije. Tehnički gledano u našim klimatskim tipovima, svaka kuća se praktično može koncipirati kao energetski samodovoljna, dakle kao svoja sopstvena "elektrana".
Ekonomske prednosti energetske efikasnosti i iskorišćavanja domaće energije
• Srbija bi u oblasti energije bila osigurana od krize: zavisnost od nepredvidivo poskupljujućih energenata ograničenih zaliha opada
• Trgovinski bilans opada
• Stvaranje domaće regionalne vrednosti stvara radna mesta i prosperitet
• Preokret u energetskoj politici snažno podstiče konjunkturu, predstavlja program rasta za domaću ekonomiju i povećava izvozne šanse
• Energija postaje dostupna za stanovništvo
• Ključ za zaštitu klime i sveobuhvatnu zaštitu okoline
• Mir i prosperitet se trajno osiguravaju
Toplotna izolacije tavanske ploče
Tavanska ploča igra posebnu ulogu u potrošnji energije: topli vazduh se diže i preko tavanske ploče odlazi u hladan tavan. U neizolovanom stanju ta ploča ima veliku površinu za gubitak toplote.
Efikasnost toplotne izolacije
Svako ko je ikada poklopio lonac sa kipućom tečnošću zna recept za uspeh: štednja energije na pravome mestu. Svako ko optimalno izoluje tavansku ploču, postupa po istome načelu. Toplotnom izolacijom tavanske ploče štedite do 30% dragocene energije grejanja cele kuće. Sa ekološkog i ekonomskog gledišta preporučljiv je koeficijent U od 0,10 (W/m²·K). To se postiže, na primer, dvoslojnim postavljanjem proizvoda ISOVER DOMO 18 u ukupnoj debljini od 36 cm.
Bez izolacije ISOVER
Leva strana krova je bez izolacije. Toplota koja se gubi kroz tavansku ploču otapa sneg. To se primeti i po većim troškovima grejanja. Koeficijent U: 3,80 W/m²·K
Sa izolacijom ISOVER
Na desnoj strani krova tavanska ploča optimalno je izolovana mineralnom vunom ISOVER. Sneg se ne otapa, toplota ostaje u kući. Dobra izolacija znači potpunu uštedu. Koeficijent U: 0,10 W/m²·K
Toplotna izolacija - ekonomičnost u izolaciji
Toplotna izolacija omotača zgrade smanjuje potrebe za grejanjem
Pasivne kuće u poređenju sa aktuelnim propisima za novogradnju štede oko 70% energije za grejanje. Pasivnoj kući treba najviše 15 kWh/m²a (PHPP) za grejanje a najviše 120 kWh/m²a primarne energije za grejanje, hlađenje, toplu vodu i struju za domaćinstvo. Zahvaljujući dobro toplotno izolovanom omotaču zgrade konvencionalni sistem grejanja više nije potreban, kuća se greje unutrašnjim toplotnim dobicima (stanari, rasveta, električni uređaji) kao i solarnim dobicima. Preostale potrebe za toplotom zadovoljavaju se zagrevanjem svežeg ulaznog vazduha putem kontrolisane ventilacije stambenog prostora sa vraćanjem toplote. Pasivne kuće nude najveću udobnost stanovanja uz vrlo male troškove za energiju.
Može li neka stara kuća postati pasivna i time izrazito energetski eikasna, zavisi od nekoliko faktora. Najpre treba proveriti da li je građevina arhitektonski, funkcionalno i građevinsko-tehnički isplativa za sanaciju. Ako se na najmanje dva ili tri pitanja može odgovoriti potvrdno, treba dati prednost sanaciji. Nekada staru kuću nije moguće sanirati do standarda pasivne kuće, jer se ne mogu neutralizovati konstrukcijski toplotni mostovi ili se ne može ugraditi neophodna debljina toplotne izolacije. Na ostvarenim primerima vidi se da se stručnim savetovanjem i planiranjem može postići mnogo bolji standard.
Najveći potencijal za uštedu je kod posleratnih građevina
Moguću uštedu energije od 95% i veliku udobnost u starim posleratnim građevinama potvrđuju mnogi primeri sanacija porodićnih kuća, višespratnih zgrada i javnih građevina do standarda pasivne kuće. Na taj način energetska sanacija zgrada predstavlja najveći ostvarivi potencijal uštede energije i emisije štetnih supstanci.
Jasno je da taj enormni potencijal ne može odmah i svuda biti iskorišćen. Ulaganja kojima se poboljšava efikasnost mogu se, međutim, uvek najracionalnije iskoristiti u momentu kada se neki element zgrade iznova nabavlja, menja, popravlja ili modernizuje. Tada se samo još dodaju troškovi za kvalitetne komponente, koji se pak brzo amortizuju uštedom troškova za energiju.
Bolja efikasnost kombinacijom mera
Prema tom načelu kombinovanja, ulaganje u štednju energije je "uslovljena mera". Ako se fasada ionako mora obnoviti, onda povećani troškovi predstavljaju samo razliku za toplotnu izolaciju energetski efikasne debljine. Troškovi projektovanja, skele, malterisanja i obrade u svakom slučaju su zadati. Međutim, toplotna izolacija se računa kroz trenutnu uštedu na troškovima grejanja. Na taj način mogu se postupno sanirati svi delovi zgrada.
Za taj način postupanja važno je načelo "kad se već radi, neka se radi kako treba". Kad se već radi nova izolacija spoljnih zidova, neka se to onda učini na nivou pasivne kuće. Kad se već ugrađuju novi prozori, neka to onda budu prozori s trostrukim izolacijskim staklom i izolovanim okvirom. To se ulaganje praktično preduzima jednom u životu i neće se opet tako brzo doći u priliku za unapređenje kad se "ionako" već radi. Svaka kasnija dorada nekog osrednjeg kvaliteta biće puno skuplja i teže isplativa.
Sanacija u pojedinačnim koracima utoliko je ekonomičnija što se doslednije ugrađuju kvalitetne komponente s poboljšanom efikasnošću, tako da se u ukupnom zbiru ostvari znatna energetska ušteda.
Razlika troškova u odnosu na mere koje se "ionako" preduzimaju vrlo često je neznatna, odn. država je subvencioniše. U svakom slučaju bolje je štedeti godinu dana duže i onda odmah iskoristiti ceo potencijal za unapređenje kroz najefikasnije mere. Na taj način stanari doživotno profitiraju od najveće udobnosti i najmanjih pogonskih troškova.