Svojstva

Svojstva mineralne vune

Pomoću inovativnih izolacionih materijala ISOVER jednostavno obezbeđujete bolju klimu: kako u okolini tako i u vašem sopstvenom domu. Smanjujete potrošnju energije, a istovremeno povećavate svoju udobnost zahvaljujući boljoj klimi u stanu i boljoj zvučnoj izolaciji.

• Energetski efikasno stanovanje - život u komforu
• Svojstva - Toplotna izolacija
• Svojstva - Zvučna izolacija
• Svojstva - Protivpožarna zaštita
• Građevinska fizika

 
 

Energetski efikasno stanovanje - život u komforu

 

• Energetski štedljiva gradnja isplati se od prvoga dana
• Sigurno ulaganje u budućnost
• Godišnji porast vrednosti zahvaljujući relativno opadajućim pogonskim troškovima
• Garancija prijatnog stanovanja u svakom godišnjemu dobu
• Duža trajnost građevine zahvaljujući najvišem standardu kvaliteta
• Bitan doprinos održivoj zaštiti klime.

To su uverljivi argumenti za odgovorno i održivo postupanje - učinimo to zajedno!

 

Svojstva - Toplotna izolacija

 

Uopšte nije skupa: odlična klima cele godine

„Ne valja novac ispuštati u dim", kaže stara poslovica. „Ko može manje grejati jer ima odličnu toplotnu izolaciju, uštedeće vreću novca", kažu energetski stručnjaci.
Ipak, važna je i zaštita od letnje vrućine. Jer za hlađenje prostorija treba više energije nego što mislite. Dobro izolovani krovovi i spoljni zidovi pomažu pri regulisanju temperature u prostoriji. U svim vremenskim uslovima. U svakom godišnjem dobu.
 

Načelo toplotne izolacije

Energija koja se ne potroši ne mora se ni proizvesti ili uvesti
Toplotna izolacija u visokogradnji sadrži sve mere za izbegavanje potrebe za grejanjem zimi i hlađenjem leti. Pritom su u središtu pažnje povećanje komfora zbog prijatne klime u prostoriji kao i sa tim povezano rasterećenje okoline. Važno je ne samo gledati na troškove ulaganja nego posebno i na, po pravilu, mnogo veće dalje i pogonske troškove.
Minimalni zahtevi za toplotnu izolaciju utvrđeni su u zakonima o gradnji. Uz to podsticaji i subvencije usmereni su na energetski štedljivo i ekološko građevinarstvo na opštem planu, uz smanjenje zavisnosti od fosilnih energenata.

Prijatno je kad su zidovi topli
Dobro izolovani spoljni zidovi topli su i prijatni na dodir sa unutarašnje strane. Na taj način se postiže zaštita od štetne kondenzacije pa nema promaje jer je razlika između sobne temperature vazduha i površine zida manja od 3° C. Uz to, sobna temperatura se može sniziti a da se zadrži isti osećaj prijatnosti. Sobna temperatura snižena za 1°C smanjuje potrošnju energije za 6 %.
 

Omotač zgrade

Čuva nepropustljivost i toplotu: omotač zgrade.
Model multikomforne kuće ništa ne prepušta slučaju. Samo kontrolisana razmena vazduha je dobra razmena vazduha. Inače se javljaju toplotni gubici, promaja, vlaga, pregrevanje i dr. Sveobuhvatni nepropstljivi omotač od krova do podruma štiti pasivnu kuću od tih neželjenih pojava i omogućava energetski efikasno, prijatno stanovanje. Svakako, niko se ne treba bojati da će se ugušiti. Izolovani zidovi koji ne propuštaju vazduh ne dišu ni manje ni više od običnih zidova. Osim toga, sistem za provetravanje u svakom trenutku obezbeđuje svež vazduh najboljeg kvaliteta. Uprkos svemu, prozori se prema potrebi svakako smeju otvarati. Leti je provetravanje kroz otvoren prozor dobar način da se dobro izolovana kuća noću rashladi.

Sistem za provetravanje obezbeđuje svež vazduh.
Nije samo kod pasivne kuće važno zameniti nekontrolisanu razmenu vazduha kontrolisanim dovodom i odvodom vazduha. U kombinaciji sa sunčevom energijom i toplotnom pumpom sistem provetravanja sa razmenjivačem toplote vazduh-vazduh trajno obezbeđuje kvalitet vazduha u svim prostorijama. Istovremeno reguliše energetski efikasnu deobu toplote i njeno vraćanje u čitavu kuću. Leti dodatno pruža blagi rashladni efekat.

Potpuno hermetično i izolovano.
Preporučena konstrukcija sveobuhvatnog omotača zgrade: vazdušna zaptivka i istovremeno parna brana u predelima sa hladnim zimama nalazi se u načelu na toploj strani izolacionog sloja okrenutog prema unutrašnjem prostoru. Greške u izvođenju nepropustljivosti omotača zgrade poput npr. zazora ili curenja imaju vrlo neugodne posledice:
• povećane toplotne gubitke
• nekontrolisanu razmenu vazduha
• lošu zvučnu izolaciju
• opasnost od oštećenja usled otapanja snega, stvaranja plesni ili korozije
 

Održivost toplotne izolacije

Toplotna izolacija: mineralno poreklo znači održivost
U pozitivne efekte toplotne izolacije tokom životnog veka zgrade ubrajaju se i specifične prednosti mineralnih izolacionih materijala. Svaka tona ugrađenog izolacionog filca od mineralne vune pomaže uštedi šest tona CO₂ za godinu. Time ne samo da se efikasno može dostići cilj iz Kyoto sporazuma nego se energetski efikasno stanovanje može postići svuda u svetu. Prilikom proizvodnje jedne tone mineralne vune oslobađa se oko 0,8 tona CO₂. Godišnja ušteda CO₂ ugrađene mineralne vune iznosi 6 tona. Uz korisni životni vek od 50 godina, uštedi se do 300 tona CO₂. To je 375-tostruka količina emisije CO₂ neophodne za proizvodnju adekvatne količine mineralne vune.

Od upotrebljene boce do prijatne klime zahvaljujući Isoverovoj staklenoj vuni
Ono što u industriji i domaćinstvima nastaje kao stakleni otpad za ISOVER je dragocena sirovina. Tako se mineralna vuna ISOVER sastoji od 80% recikliranog stakla. Drugi sastojci poput kvarcnog peska, sode i vapnenca praktično su neiscrpne sirovine. Ne samo da to zvuči ekološki dobro, nego je zaista dobro na više načina. Nisu potrebna velika objašnjenja da se to jasno uoči. Na primer, od 1 m³ sirovine ISOVER proizvede 150 m³ izolacijskog filca od mineralne vune. To je dovoljno za potpunu izolaciju jedne porodične kuće od krova do podruma na nivou pasivne kuće.

Sa proizvodima ISOVER je lako raditi
Prednosti mineralne vune ISOVER ne počinju tek sa kasnijom štednjom energije, nego već kod ugradnje. Tu se iskazuju njene dobre strane, pa i u pogledu ekonomičnosti:

• do 75% uštede na skladištenju i prevozu zahvaljujući velikoj kompresiji
• jednostavan rad
• stabilan oblik, velika čvrstoća vlakna
• nema složenih rezova
• iz rolne na zid
• svestrano primenjiva, može se skidati i ponovo postavljati, može se reciklirati
• jednostavno se uklanja
 

Zaštita od toplote leti

Spoljašnja tenda i dobra toplotna izolacija
Zaštita od letnjih vrućina ima zadatak da za vreme vrućih letnjih dana održava sobnu temperaturu – u prvom redu u stanovima i pod krovom – na podnošljivom nivou (ispod +27°C). Dobra toplotna izolacija omotača zgrade i spoljašnja tenda na prozorima trebaju osigurati da leti vrućina ne može tako brzo prodreti u unutrašnjost građevine.
Pritom valja obratiti pažnju na sledeće:
• položaj zgrade i upad sunčevih zraka kroz prozor
• zaštita od direktnih sunčevih zraka (spoljašnja tenda)
• navike stanara u pogledu provetravanja (provetravanje noću)
• kvalitet toplotne izolacije
• interni izvori toplote i uslovno kapacitet akumulacije toplote u unutrašnjosti zgrade

Prva mera zaštite od sunca su prozori. Na klimu u prostoriji u velikoj meri utiče vrsta prozora, zaštita od sunca i površina prozora. Posebno kod adaptiranih potkrovlja sa kosim krovnim prozorima toplotna izolacija u znatnoj meri zavisi od prozorskih površina i tendi.

Da bi se smanjio prodor sunčeve energije treba svakako montirati spoljašnju zaštitu od sunca (žaluzine). Spoljašnja tenda ima znatno bolji efekat od unutrašnjih žaluzina i tendi koji u najgoremu slučaju deluju kao unutrašnji "kolektori" i teraju toplotu u visinu.

U letnjim mesecima dobro noćno provetravanje odvodi toplotu koja se tokom dana akumulirala u zidovima, podu i tavanicama. Uslov za to je da se spoljašnji vazduh noću dobro rashladi, što je u letnjim vrućim razdobljima zadnjih godina sve ređe slučaj. Toplota akumulirana u masivnim konstrukcijskim elementima tada se noću više ne može potpuno eliminisati, pa se unutrašnji prostor nastavi grejati.

Važno: kapacitet za akumulaciju toplote je zanemarljivo mali kod materijala za izolaciju od letnjih vrućina. Time uslovljene razlike u osećaju temperature prostora, posebno kod izuzetno visokih letnjih spoljašnjih temperatura, ne igraju nikakvu ulogu.

Zaštita od letnjeg pregrevanja – ne dajte toploti unutra, umesto da je se rešavate hlađenjem
Leta su iz godine u godinu sve toplija. To nije samo subjektivan osećaj već to potvrđuju i meteorolozi. Da bi temperatura u kancelarijama i stanovima ipak ostala prijatna, toplotu treba eliminisati.
I noći su sve toplije. Ako temperatura spoljašnjeg vazduha u noćnim satima ostane iznad 20°C, govorimo o tropskim noćima – a njih je sve više u Austriji i okolnim zemljama. Ono što u prvom trenutku podseća na odmor i praznike ima ipak neprijatne posledice. Na tako visokim temperaturama stambeni i radni prostori koji se tokom dana zagreju ne mogu se više noću rashladiti. Zato je važno uopšte ne pustiti toplotu u kuću i iskoristiti mogućnosti zaštite od vrućine.
Građevina je složeni sistem u kome svoju ulogu igraju mnogi građevinski materijali i načini gradnje koji se međusobno potiru ili pojačavaju. Zbog toga nam trebaju funkcionalni omotači građevina kod kojih se zaštita od sunca i toplotna izolacija dopunjuju.

Od čega se sastoji funkcionalni omotač zgrade?
Funkcionalni omotač zgrade u osnovi se sastoji iz tri komponente: spoljnog zida, prozorskih površina i zaštite od sunca. Najveći unos toplote odvija se preko prozora, čak i kad imaju dobar izolacioni koeficijent U.
Izolovani spoljni zid praktično ne propušta toplotu u unutrašnjost, a sunčeva energija prodire u zgradu posebno kroz istočne, južne i zapadne prozore, pri čemu su za najveće upijanje toplote odgovorne istočne i zapadne fasade zato što je na toj strani sunce u niskom položaju. Dakle, čim su veće prozorske površine, time je veći  njihov udeo u energetskom bilansu neke kuće. Činjenica je da veličina prozorskih površina zadnjih godina znatno raste – iz dva razloga: s jedne strane velike prozorske površine odgovaraju stilu moderne arhitekture, a s druge strane se velikim staklenim površinama na jugu može prikupiti puno sunčeve energije u hladno doba godine za potrebe pasivnog grejanja. Za udobnost neke kuće presudno je to što se može brzo i efikasno upravljati unutrašnjom temperaturom. Stručnjaci pritom govore o dinamičnom upravljanju fasadom.

Spoljna zaštita od vrućine
Leti treba posebno paziti na izbegavanje pregrevanja usled prevelike apsorpcije toplote, dok se zimi u prvom redu cilja na to da se gubici energije smanje na najmanju moguću meru. U svakom slučaju radi se o razmeni toplote preko spoljašnjeg omotača zgrade. Ako želimo sprečiti pregrevanje neke zgrade najbolji način je, logično, ne pustiti toplotu uopšte unutra. Kod punih delova zgrade sveobuhvatna toplotna izolacija sprečava prodor sunčevih zraka  a time i zagrevanje spoljašnjih elemenata. Kod prozora tu funkciju preuzima spoljašnja zaštita od sunca. Ispitivanja pokazuju da spoljašnja zaštita od sunca smanjuje apsorpciju toplote preko prozora za 85 do 90%. Bitno je da je ta zaštita od sunca automatizovana. To omogućava brzo reagovanje lamela, roletni i dr. na doba dana, vremenske prilike i apsorpciju toplote. Sistem zaštite od sunca potpuno se automatski zatvara, čak i kad stanari ili korisnici zgrade nisu kod kuće. Tako se, na primer, u jednoj kancelariji na južnoj strani zaštita od sunca aktivira mnogo pre dolaska zaposlenih. I u privatnim kućama zaštita od sunca reguliše se automatski – zavisno od položaja sunca. Na taj način zgrada reguliše samu sebe.

Izbegavanje toplotnih gubitaka
U hladnom godišnjemu dobu taj način se uz upotrebu istih sistema jednostavno preokrene: pomoću toplotne izolacije i spoljašnjih roletni sprečava se gubitak energije. Kroz velike prozorske površine na južnoj strani po danu se u unutrašnjost propušta velika količina sunčeve toplote, gde se treba što duže zadržati. Čim se smrači, roletne se spuštaju i tako između prozora i  zaštite od sunca nastaje vazdušni jastuk. U slučaju prozora na pasivnoj kući proizvodi za zaštitu od sunca mogu smanjiti toplotni gubitak za još 10%. Energetske gubitke preko neprozirnih spoljnih elemenata sprečava sveobuhvatna toplotna izolacija.
 

Isplativost toplotne izolacije

Svojstva - Zvučna izolacija

 

Buka je naporna, od nje se može razboleti

U industrijskim zemljama se sa pravom spominje zagađivanje okoline prometnom bukom, najraširenijim izvorom buke. U EU 80 miliona građana pati zbog nepodnošljive buke. Još 170 miliona ih je stalno izloženo buci, koju doživljavaju kao veliku smetnju.

Tišina je kvalitet života
Mi živimo u bučnom svetu. Buka je sveprisutna, tišina retka. Na ulici, u pogonu, muzika iz dečje sobe ili treštanje kod suseda. Želimo živeti i spavati u miru, raditi usredsređeno i opušteno uživati u muzici. Zahtev za mirom, zaštitom od buke i dobrom prostornom akustikom za većinu ljudi biće sve važniji.

Pažljivim projektovanjem i prikladnim merama arhitekte i investitori mogu ekonomično postići najbolju zvučnu izolaciju i prijatno stanovanje i time dati značajan doprinos osećaju prijatnosti i javnog zdravlja.
Svaki čovek ima potrebu za mirom. Pauze za mirovanje pripadaju svakodnevnom životu kao jelo i piće – telo i duh se ponovno pune.
 

Šta je zvuk

Kod zvučne izolacije razlikujemo buku od hodanja koja se prenosi s poda ili ploče iznad nosivih konstrukcija, rezonantnu buku koja se javlja od mašina ili drugih izvora, i zvuk koji se prenosi vazduhom.

Zvuk koji se prenosi vazduhom:
Razlikujemo imisijsku buku sa ulice, iz garaže i dr. i prenešenu buku iz tuđih stanova ili susednih prostorija. U načelu efekti buke koja se prenosi vazduhom zavise od kvaliteta zidova, dakle od sistema gradnje i veličine prostorije. Kod imisijske buke presudnu ulogu igraju prozori i prozorske površine kao i spoljna vrata.

Buka od hodanja:
Izolacija buke od hodanja je od posebnoga značenja između različitih stanova, ali i porodičnim kućama i dogradnjama. Važno je što više odvojiti vibracije same ploče, koje nastaju usled korišćenja, od susednih građevinskih elemenata i na taj način smanjiti buku.

Zvučna izolacija u građevinarstvu:
Optimalna zvučna izolacija mora se planirati već u početnoj projektnoj fazi. Zvučna izolacija je dakle u prvom redu projektni zadatak, uređen standardom ÖNORM B8115 „Zvučna izolacija i prostorna akustika u visokogradnji“. Tu su određeni minimalni zahtevi koji odgovaraju zahtevima iz prakse. Potreba za mirom u sve bučnijem svetu danas je veća od normirane zvučne izolacije. Stručnjaci mogu na raznim područjima pridoneti osećaju prijatnosti u zgradama:

Putem akustike zgrade:
Ova disciplina se bavi posebno zvučnom izolacijom u građevinama, bukom koja se prenosi vazduhom, rezonantnom bukom i bukom od hodanja. Radi se o izolaciji elemenata zgrade poput zidova, tavanica, podova, krovova, prozora, vrata i dr.

Putem prostorne akustike:
Ova disciplina se bavi akustičnom klimom unutrašnjih prostora: unapređenjem razumljivosti govora i glazbe, usklađivanjem trajanja odjeka i smanjenjem nivoa zvuka.
 

Važnost zvučne izolacije

Zaštita od buke važan je zahtev za neku građevinu
Ostvarivanje tih zahteva glavni je zadatak arhitekata i građevinskih inženjera u projektovanju i konstruisanju zgrade. Osim izolacije prenosa zvuka između različitih stanova ili kancelarija, velika se vrednost polaže u prvom redu na zaštitu od spoljnih zvukova zbog pojačane buke u okolini. Isoverovi izolacioni materijali od mineralne vune daju bitan doprinos efikasnoj zaštiti od buke. Osim građevinskih zahteva u pogledu buke, u prvom redu velika očekivanja korisnika i stanara u pogledu zaštite od buke iziskuju korišćenje efikasnih izolacionih materijala i konstrukcija.

Zvučna izolacija za miran život i veliku radnu sigurnost
Odlična zvučna izolacija između stanova važan je preduslov za skladan  zajednički život sa susedima. Najzad, u svoje kuće i stanove želimo se povući iz mlina svakodnevice i doći sebi. Tu želju je sve teže ispuniti u sve naseljenijim gradovima.
I u pogonima i industrijskim postrojenjima zvučna izolacija hitan je zadatak. Tu kao najvažniji elementi spadaju zaštita od buke za osobe na radnim mestima unutar zgrade i zaštita susedstva od imisija buke. Za ispunjenje odredaba o zaštiti od buke na radu i imisija potrebni su zvučnoizolacioni efikasni materijali i konstrukcije. Isoverovi izolacioni materijali od mineralne vune poboljšavaju zvučnu izolaciju na mnogim područjima primene: u stanu, školi, industriji, obrtima i postrojenjima, i na taj način daju važan doprinos većem miru i zvučnoj zaštitu okoline.

Posebno značenje ima optimalna prostorna akustika
Odličnu akustiku ne cenimo samo u pozorištu, koncertnoj dvorani i operi, gde možemo u potpunosti uživati u umetnosti. Ima li koga da se nije već žalio na lošu akustiku u prostorijama za održavanje predavanja i seminara jer se sadržaj jednostavno nije akustički mogao razumeti ili se mogao pratiti uz veliki napor i koncentraciju? Ko se ne bi nervirao i imao velikih problema sa koncentracijom u velikim zajedničkim kancelarijama, kada telefonira? Ko se nije nekada povukao iz veselog društva jer je akustika u restoranu bila tako loša da se nije moglo razgovarati ni za sopstvenim stolom? Tek sa takvim iskustvima možete zamisliti kako je teško našoj deci usredsrediti se na razumevanje učiteljice u učionicama sa lošom akustikom.

Kad buka postane teret
Kad  buka u učionici postane problem koji nije moguće zanemariti, nije problem samo u nemirnim učenicima nego i u prostoru u kome se slabo razume izgovoreno zbog loše zvučne izolacije. Često su i same prostorije izvor velikih opasnosti po zdravlje nastavnika. Posledice nisu samo iscrpljenost i nervoza, nego i bolesti grla i glasnih žica, kao tipični profesionalni problemi nastavnika i pedagoga. Ne muče se samo deca, nego i učitelji:

„S vremena na vreme učenici izlažu referat, a ja slušam. Primećujem koliko je teže sve razumeti ako negde nešto makar malo šušne. Kako je tek deci? Koliko oni razumeju od onoga što čuju? Možda im katkad činim nepravdu kad mislim da su popustili u učenju i aktivnosti na času. Možda samo nisu uspeli sve čuti!“

Isoverovi mineralni proizvodi koji apsorbuju zvuk pružaju mogućnost poboljšanja zvučnotehničkih i akustičkih uslova u školama i slušaonicama. Dobra prostorna akustika iskazuje se u odličnoj razumljivosti izgovorenog bez velikog naprezanja predavača i slušalaca.

Zvučna izolacija za komforno stanovanje i sigurnost radnih pogona
Zvučnotehničke stranice koje slede na ovome website-u trebaju pomoći arhitektama i projektantima u razvijanju i dimenzionisanju mera zvučne izolacije u zgradama i tehničkim postrojenjima. Skup primera zvučnoizolacionih i upijajućih konstrukcija dokumentuje zvučnotehničku efikasnost Isoverovih proizvoda za komforno stanovanje i zaštitu radnika u pogonima. Osim pojašnjenja osnovnih zvučnotehničkih pojmova na pojedinačnim ciljevima zvučne izolacije, daje se i pregled najvažnijih pravnih zahteva i preporuka u pogledu buke u građevinama. Zaštita od buke zaštita je okoline.
 

Zvučna izolacija u projektovanju

Uvek je povoljna i isplativa kad se gradi iznova, a skuplja kod starijih zgrada.
Uz dobro projektovanje i izvođenje prema normi EN 12354 (vredi u većini evropskih zemalja) moguće je sa relativno malim finansijskim izdatkom postići komfornu zaštitu od buke u novogradnji. Treba računati na dva do tri posto veće troškove u odnosu na „bučno“ rešenje. Često se već standard pasivne kuće sa svojom toplotnom izolacijom istovremeno pobrine i za prijatnu zvučnu izolaciju. U tim slučajevima ni u novogradnji ni u starim objektima nema dodatnih troškova. Pritom raste ne samo kvalitet stanovanja nego i vrednost objekta. Na taj način se prilikom iznajmljivanja ili prodaje mogu postići više cene, jer postoji zvučna izolacija komfornog nivoa: zvučne izolacije klase ISOVER mogu ovde poslužiti kao osnova za ocenjivanje.

Klase zvučne izolacije ISOVER
























Tek od „pojačane“ zvučne izolacije može se računati sa zadovoljnim stanarima. Zbog toga uopšteno treba težiti klasi „Komfort“. U slučaju muzičara još i više.

Lokacija ima presudan uticaj
Koliko je u nekoj zgradi bučno ili tiho zavisi u prvom redu od pravilnog dimenzionisanja zvučne izolacije u odnosu na spoljašnju buku. Na avionskim koridorima, glavnim saobraćajnicama, blizu škola ili bazena unapred će biti veća buka. Tu su u svakom slučaju neophodne jače izolacione mere da stanari mogu živeti u miru. U tim izuzetno teškim uslovima standard pasivne kuće nudi prednost da se ne trebaju otvarati prozori radi provetravanja.

Promišljeno pristupanje poslu
Ako je lokacija pogođena prevelikom bukom, moguće je tako izvesti pasivnu kuću da bude što dalje od izvora buke, a prozori dnevnog boravka i spavaćih soba da se nalaze na zidu kuće okrenutome od izvora buke. Zavisno od orijentacije kuće i okolnih objekata može se očekivati  5 do 10 dB manja buka. Međutim: zbog neophodne mogućnosti korišćenja sunčevih zraka za pasivno grejanje, u konkretnim okolnostima to će se teško postići.

Zvučna izolacija spolja i iznutra
Budući da buka nastaje podjednako u unutrašnjosti, npr. govor, hodanje, muzika, sanitarne instalacije, kao i u spoljnom prostoru, potrebna je zvučna izolacija omotača zgrade kao i unutrašnjosti, zidova i plafona. Unutar fasade prozorske površine imaju istaknutu ulogu: one određuju zvučnu izolaciju spoljnog zida. Kao transparentni građevinski elementi prozori izoluju buku mnogo manje. Da bi se to nadoknadilo, zvučna izolacija neprozirnih elemenata mora se pojačati. Tražena orijentacijska vrednost je po pravilu oko 53 dB R’w. Da bi se u unutrašnjosti postigao mir, građevinsko-tehnički, razlikuje se buka prenošena vazduhom i rezonantna buka (odn. od hodanja). Za rezultujući koeficijent zvučne izolacije u unutrašnjosti su odgovorni zidovi, vrata i susedni građevinski elementi. Orijentacijskim vrijednostima u Evropi, smatraju se 40 do 48 dB. Izolacija buke od hodanja odnosi se na zvučnu izolaciju plafona i stepenica. Tu treba prema mogućnostima težiti izolaciji buke od hodanja L’nT,w+CI,50-2500 od 40 dB u odnosu na druge stanove, te 45 dB unutar stana ili porodične kuće. Za komfornu izolaciju buke prenošene vazduhom između pojedinačnih stanova preporučuje se 58-63 dB (D’nT,w+C). Ukupno uzevši, sa svim načinima gradnje koji se koriste za pasivne kuće može se postići odličan kvalitet akustike.

Izolacija od zvuka koji se prenosi vazduhom

Izolacije buke koja se prenosi vazduhom, spolja i iznutra.
Budući da buka nastaje podjednako u unutrašnjosti, npr. govor, hodanje, muzika, sanitarne instalacije, kao i u spoljašnjem prostoru, potrebna je zvučna izolacija omotača zgrade kao i unutrašnjosti, zidova i tavanica. Unutar fasade prozorske površine imaju istaknutu ulogu: one određuju zvučnu izolaciju spoljnog zida. Kao transparentni građevinski elementi prozori izoluju buku mnogo manje. Da bi se to nadoknadilo, zvučna izolacija neprozirnih elemenata mora se pojačati. Tražena orijentacijska vrednost je po pravilu oko 53 dB R’w.

Želja za udobnošću i akustičnim komforom
Ankete među stanarima pokazuju da su u evropskim zemljama utvrđene minimalne vrednosti zvučne izolacije dovoljne tek u retkim slučajevima. Osobito ljudi koji žive u kućama sa više porodica žale se na buku koju uzrokuju njihovi susedi. Sa druge strane žale se kad moraju ograničiti sopstvene aktivnosti da ne smetaju susedima. Polazeći od tih iskustava ISOVER je izradio preporuke i smernice koje i u otežanim uslovima stanovanja garantuju akustični komfor. Za stvaranje atmosfere bez buke u unutrašnjem prostoru valja uvek razlikovati buku koja se prenosi vazduhom odn. rezonantnu buku i buku od hodanja. Za izolaciju od buke koja se prenosi vazduhom bitni su zidovi i susedni elementi poput plafona, vrata i dr. Za svakog ko želi zadovoljavajući akustični kvalitet, najbolje je da odmah odabere klasu ISOVER Komfort.
Opis izolacije elemenata od buke koja se prenosi vazduhom sadrži navod koeficijenta R (10-struki logaritam odnosa jačine zvuka koji pada na element i jačine zvuka koji se odbija od elementa) ovisno o frekvenciji i brojčanog navoda koji se iz toga izvodi poređenjem sa referentnom krivuljom prema normi ISO 717-1, vrednovanog koeficijenta Rw.
U novom izdanju norme ISO 717-1 dopunski su utvrđene dve vrednosti spektralnog usklađivanja, C za ružičastu buku (jednaki maksimalni udeli za celo frekventno područje, što otprilike odgovara muzici, razgovoru, zvuku brzog voza) i Ctr za šum duboke frekvencije  (otprilike kao buka uličnog prometa, radna buka, disco muzika). Suma Rw i spektralnih vrednosti C ili Ctr omogućava neposredno utvrđivanje razlike nivoa zvuka A. Te vrednosti spektralnog usklađenja mogu se navoditi kako za frekvencije za merenje zvučne izolacije koje su već decenijama utvrđene na nivou 100-3150 Hz, tako i za prošireni frekventni opseg 50-3150 Hz ili 50-5000 Hz ili 100-5000 Hz; frekventni opseg tada se navodi kao indeks, npr. C50-5000 ili Ctr,50-5000.
Za opis izolacije od zvuka koji se prenosi vazduhom između dve prostorije u raznim zemljama se koriste razne veličine. Nakon tradicionalne pretpostavke da se prenos zvuka u zgradi odvija samo kroz razdelni građevinski element, koeficijent zvučne izolacije koristi se i za zvučnu izolaciju između prostorija unutar zgrade; radi uvažavanja shvatanja da se u zgradi zvuk po pravilu prenosi preko razdelnog elementa i susednih elemenata, za potrebe razlikovanja koeficijent zvučne izolacije izmjeren u konstrukciji se označava kao R’. Jednocifreni pokazatelji koeficijent R’w, C i Ctr utvrđuju se i navode isto onako kako je već opisano.
Radi jasnijeg razlikovanja zvučne izolacije elementa građevine i zvučne izolacije između dve prostorije unutar zgrade navodi se razlika nivoa zvuka D između dve prostorije. Budući da je nivo zvuka u prijamnoj prostoriji određen i apsorpcijom zvuka u prostoriji (što bolja zvučna izolacija, to niži nivo zvuka), ta se razlika u nivou zvuka dovodi u odnos sa normiranom apsorpcijom zvuka; u tu svrhu su normirane dve veličine: normalna razlika u nivou zvuka Dn, koja se odnosi na 10 m² površine koja upija zvuk u prijamnoj prostoriji, i standardna razlika u nivou zvuka DnT koja se odnosi na 0,5 sekundi odzvanjanja zvuka u prijamnoj prostoriji. Mnogobrojna merenja su pokazala da trajanje odzvanjanja u stanovima nezavisno od volumena iznosi oko 0,5 sekunde i zbog toga standardna razlika u nivou zvuka bolje odgovara praktično zadatim akustičnim odnosima.
Zvučna izolacija koju stanari uočavaju najbolje se opisuje standardnom razlikom u nivou zvuka. U Austriji je npr. nakon jednog sveobuhvatnog istraživačkog rada o zvučnoj izolaciji u stanogradnji, sa mnoštvom merenja (Bruckmayer et al., 1974), bilo utvrđeno  da građevinski koeficijent zvučne izolacije nije odgovarajući i da ga treba zameniti razlikom u nivou zvuka, te se nakon primene normalne razlike u nivou zvuka u odnosu na 10 m² površine koja upija zvuk prešlo na trajanje odzvanjanja u odnosu na 0,5 sekundi (s time što je naziv „normalna razlika u nivou zvuka“ bio zadržan do 1994.).
Kao dopuna građevinskome koeficijentu zvučne izolacije, normalnoj i standardnoj razlici u nivou zvuka navode se vrednosti spektralnog usklađenja.
U praksi građevinske akustike se za opis akustičnih svojstava može utvrditi jasna razlika:
Standardna razlika u nivou zvuka označava zvučnu izolaciju između 2 prostorije u zgradi (bez obzira na to nalaze li se one jedna iznad druge ili jedna pored druge ili se pak uopšte međusobno ne graniče); kao jednocifreni pokazatelj navodi se vrednovani standardni koeficijent zvučne izolacije i uz njega vrednosti spektralnog usklađenja C i Ctr.
 

Izolacija od buke koraka

Kraj buci od hodanja
Buka od hodanja nastaje hodanjem po podu, kao i udarom predmeta, povlačenjem stolica, radom kućnih aparata, dečjom igrom i dr. Bez izolacije ta buka se prenosi raznim zvučnim putevima u susedne prostorije i percipira kao neugoda. Naše potrebe za mirom i udobnošću i neometanim snom zahtevaju dovoljnu, optimalnu zvučnu izolaciju. Buka se često nezavisno od jačine zvuka doživljava kao neugodna. Stoga se isplati jača izolacija nego što to zakonodavac propisuje. Pre svega, zbog izolacije mnoštva sitnih šumova koji nas stalno nerviraju u svakodnevnici.

Izolacija buke od hodanja odnosi se na zvučnu izolaciju tavanica i stepenica. Tu za zadovoljavajući akustični kvalitet treba po mogućstvu težiti izolaciji L’nT,w+CI,50-2500 od 40 dB između stanova a 45 dB unutar stana ili porodične kuće.

Opis zvučne izolacije tavanica sadrži napomenu o normalnom nivou buke od hodanja, tj. nivou zvuka koji nastaje udarom normiranog čekića u tavanicu u sistemu za merenje u prostoru ispod tavanice i odnosi se na 10 m² površine koja apsorbuje zvuk. Iz normalnog nivoa zvuka utvrđenog zavisno od frekvencije, poređenjem sa referentnom tavanicom normiranom u ISO 717-2 izračunava se jednocifreni pokazatelj, vrednovani normalni nivo buke od hodanja Ln,w.
U novom izdanju norme ISO 717-2 dopunski je utvrđena vrednost usklađivanja CI. Ta vrednost spektralnog usklađivanja može se navesti za frekventni opseg 100-3150 Hz koji je već decenijama utvrđen, kao i za prošireno frekventni opseg 50-3150 Hz odn. 50-2500 Hz; frekventni opseg se tada navodi kao indeks, npr. CI,50-2500. Suma Ln,w i CI označava linearni nivo buke od hodanja i bolje odgovara vrednovanom nivou buke od hodanja A koja nastaje hodanjem po ploči.
Ploče u stambenim zgradama sastoje se većinom od gole ploče i neke podne obloge. Sama ploča ne raspolaže dovoljnom izolacijom buke od hodanja za stambeni objekt. Tek uz dodatnu izolaciju polaganjem podne obloge može se postići potrebna zvučna izolacija. Zbog toga je za projektovanje potrebno poznavati zvučnu izolaciju grube ploče zbog buke od hodanja i izvršiti poboljšanje izolacije buke od hodanja polaganjem podne obloge, i na taj način utvrditi zvučnu izolaciju cele ploče. U tu svrhu se za oba svojstva utvrđuju jednocifreni pokazatelji, ekvivalentni vrednovani normalni nivo buke od hodanja Ln,eq,0,w  (masivne) gole ploče i vrednovano smanjenje nivoa buke od hodanja  ΔLw. Iz ekvivalentnog normalnog nivoa buke od hodanja Ln,eq,0,w po goloj ploči, uz odbijanje vrednovanog smanjenja buke od hodanja ΔLw, proizlazi normalni nivo buke od hodanja za celu ploču.
Za ploče od drveta ne može se koristiti vrednovano smanjenje buke od hodanja za podne obloge ΔLw, nego su u novome izdanju norme 717-2 utvrđene posebne veličine za smanjenje buke od hodanja kroz podne obloge i drvene ploče, koje se utvrđuju zasebno (merenjem na normiranoj drvenoj ploči) i jednocifrenim pokazateljima ΔLt,w za izolaciju buke od hodanja na pločama koje počivaju na drvenim gredama i ΔLtv,w za izolaciju buke od hodanja na pločicama koje leže na uspravno složenim daskama. U jednom istraživačkom radu utvrđene su osnove za određivanje tih veličina te veličina ΔLt,w i ΔLtv,w za veliki broj uobičajenih tipova podnih obloga na drvenim pločama (Lang, 2004).
Izolacija buke od hodanja u zgradi meri se udarom normiranog čekića na jednak način kao i na mernom pultu. Ipak, nivo buke se ne odnosi na površinu od 10 m² koja upija zvuk, nego na trajanje odzvanjanja od 0,5 sekundi koje je u praksi u stambenim prostorijama nezavisno od veličine i označava rezultat sa standardnim nivoom buke od hodanja L’nT odn. jednocifreni pokazatelj s L’nT,w.
 

Prostorna akustika

Dobra akustika - jasan zvuk. Dobra akustika pomaže i u nestambenim prostorima poput kancelarija, bolnica i škola. Ono što dete tokom svog školovanja nauči ili ne nauči često je presudno za njegov dalji životni put. Budući da učenici većinu nastave provedu slušajući, dobra prostorna akustika je važna. Niski nivo buke i kratko trajanje odjeka u učionici povećavaju mogućnost koncentracije, podstiču komunikaciju i olakšavaju učenje. Danas nam na raspolaganju stoje znanje i tehnologije za stvaranje savršene prostorne akustike. Pritom površinska struktura plafona i zidova igra vrlo važnu ulogu. Plafonske i zidne obloge koje upijaju zvuk smanjuju ometajuće pozadinske šumove. Upijajući zvuk spečavaju neželjeno odbijanje zvuka. Ometajuća jeka i glasni šumovi potiskuju se, osnovni nivo šuma opada. Zbog toga učenici čuju i shvataju više od onoga što se govori: s manje napora – i kod samih nastavnika – bolje uče. Isto je u kancelarijama, dvoranama za priredbe ili radnim halama. Uz optimalnu prostornu akustiku povećavaju se radne sposobnosti i prijatnost kod ljudi. Te pozitivne efekte treba iskoristiti, uz pomoć kvalitetnih ploča od mineralnih vlakana s kaširanim slojem staklenog voala. Optimalno apsorbuju zvuk i važe za najbolju akustiku u svim prostorima.
 

Najvažniji pojmovi

Zvuk je kretanje u elastičnom mediju. Nastaje promenama pritiska i molekularnim kretanjem unutar materijala. Ako je materijal kruto telo, govorimo o rezonantnom zvuku (u slučaju konstrukcijskih ploča npr. buka od hodanja), a ako se radi o vazduhu, govorimo o zvuku koji se prenosi vazduhom.

Zvuk se širi u nekom mediju, npr. u vazduhu, kao zvučni talas. Pritom molekuli u vazduhu osciluju u odnosu na stanje mirovanja i prenose oscilovanje na susedne molekule. Te mehaničke oscilacije su po fizičkim zakonima povezane sa oscilacijama pritiska. Širenje zvučnih talasa odvija se brzinom zvuka koja se razlikuje u raznim medijima.

Zvuk od hodanja: poseban oblik prenosa zvuka, proizvodi se pobudom rezonantnog oscilovanja (npr. hodanjem po ploči) te se dalje prenosi vazduhom.

Buka: pod bukom se podrazumeva sva slušna percepcija koja prouzrokuje smetnju ili šteti zdravlju. Nisu samo glasni šumovi buka, nego i šumovi niskog zvučnog nivoa mogu biti doživljeni kao buka.

Frekvencija: frekvencija je broj oscilacija u sekundi. Jedinica za frekvenciju je Hertz (Hz). Za zdravo ljudsko uho čujan je frekventni opseg od oko 16 do 16000 Hz. U građevinskoj akustici obuhvaćen je frekventni opseg od 100 do 5000 Hz .

Nivo zvuka: nivo zvuka, ili tačnije nivo zvučnog pritiska, obeležava jačinu šuma i iskazuje se u decibelima (dB).

Slušno područje: osetljivost ljudskog uha zavisi od frekvencije. Uz isti nivo zvuka duboki tonovi se doživljavaju tišima od srednjih oko 1000 Hz. Povišenje nivoa zvuka za 10 dB odgovara kod tonova udvostručenju doživljaja glasnoće. Prema tome, smanjenje za 10 dB doživljava se kao prepolovljenje glasnoće.

Sopstvena frekvencija: neki oscilujući sistem koga čine masa-opruga-masa ima karakterističnu sopstvenu frekvenciju (frekvenciju rezonancije). Promenom mase ili krutosti opruge moguće je uticati na sopstvenu frekvenciju. Tako na primer kod plivajuće glazure ploča predstavlja (plošnu) masu a elastični izolacioni sloj oprugu. Dvoslojni izolacionii sistemi, npr. laki pregradni zidovi sastoje se od spoljnih ljuski koje deluju kao masa i zatvorenog vazdušnog jastuka kao opruge. U takvim konstrukcijama izolacioni materijal preuzima prigušivanje zvučnih talasa koji se prenose kroz šupljinu.

Rezonancija: za nastanak rezonancije karakteristično je da se frekvencija podsticajnog oscilovanja podudara sa sopstvenom frekvencijom.

 

Svojstva - Protivpožarna zaštita

 

Sa  ISOVER-om na sigurnoj strani!

Gde izbije požar nastaje ne samo toplota nego i dim. Oslobađaju se otrovni gasovi i ugrožavaju stanare u kućama i stanovima. Negorivi izolacioni materijali pomažu usporavanju širenja požara, duže održavaju otvorenim puteve za izvlačenje, i bolje štite život i zdravlje ljudi. Smanjuju se i otrovne emisije.
Uz preventivnu protivpožarnu zaštitu ste na sigurnoj strani. Sa negorivim izolacionim materijalima od mineralne vune ISOVER: staklenom vunom, kamenom vunom i Ultimateom. Najbolja zaštita za krov, zidove i stropove.

Iz ljubavi i odgovornosti – sigurna gradnja sa ISOVER-om.
 

Preventivna protivpožarna zaštita

Građevinska protivpožarna zaštita sadrži sve mere za sprečavanje ili otežavanje širenja požara u zgradama. U tu svrhu valja voditi računa i o rasporedu zgrada i korišćenju odgovarajućih konstrukcijskih elemenata koji odolevaju požaru i/ili izgradnji stacionarnih protivpožarnih sklopova.
 

Protivpožarna otpornost

Euroklase

Protivpožarna karakteristika mineralne vune

Građevinska fizika

 

Građevinska fizika – osnova za trajno ekonomične i komforne građevine

Zaštita klime, energetska efikasnost, čuvanje resursa i održivost neprekidno dovode do novih izazova u projektovanju građevina. Značenje građevinske fizike zadnjih decenija je znatno poraslo: povećana neophodnost toplotne izolacije zgrada – iz ekonomskih i ekoloških razloga – dovode do većeg uvažavanja građevinske fizike u projektovanju zgrada. Tu je i sve veća potreba za komforom  koja se odražava u porastu zahteva u pogledu zvučne izolacije u stanovima i zgradama, a to je takođe područje građevinske fizike. Stručno područje građevinskog fizičara u osnovi obuhvata toplotnu izolaciju, energetski proračun, analizu toplotnih mostova, troškove za energiju, klimatizacijsku tehniku, sisteme za snabdevanje električnom strujom, iskorišćavanje sunčeve energije, korišćenje toplote iz okoline, zvučnu izolaciju, prostornu i psihoakustiku, tehničku akustiku, zaštitu od vlage, svetlo i korišćenje dnevnog svetla, kao i zaštitu od požara.

Građevinski fizičar

Svojim znanjem i iskustvom doprinosi projektovanju efikasnih, ekonomičnih, korisnički i ekološki prihvatljivih građevina, njihovom izvođenju i korišćenju, što za posledicu ima podizanje nivoa građevinskog standarda. Kao savetnik u složenim projektima sanacije, građevinski fizičar pomaže u ukupnom unapređivanju građevinskih materijala, povećanju udobnosti za stanare i korisnike i trajno čuvanje okoline i resursa. Saznanja i iskustva građevinske fizike usmerene su na sprečavanje šteta, istraživanje, inovaciju i zadovoljstvo kupaca.
 

Zašto građevinska fizika

Građevinska fizika – temelj vašega doma
Vi, svakako, ne želite studirati građevinsku fiziku nego naprosto sebi urediti komforan dom ili renovirati kuću ili stan. Ipak, izgraditi ili renovirati kuću jedan je od najvećih izazova u životu. Već u fazi projektovanja se postavljaju smernice za stambenu klimu, potrošnju energije, posledične troškove i očuvanje vrednosti zgrade za buduće naraštaje. Zato su iscrpne informacije najbolja osnova na putu do vaše kuće iz snova. Imaćete posla sa mnogim stručnjacima sa kojima ćete raspravljati do najsitnijih pojedinosti i otkriti da postoje mnoga različita mišljenja o građevinskim oblicima, konstrukcijama i materijalima. Za nekog arhitektu je već normalna stvar projektovati nivo niskoenergetske kuće, pasivne kuće ili kuću sa čak još nižim standardom potrošnje energije za grejanje, dok drugi nastavljaju tradicionalno graditeljstvo. Bez obzira na to koji građevinski standard odaberete, osim investicijskih troškova dugoročno treba planirati i kasnije troškove za energiju i održavanje. Ipak provedemo celi svoj život u građevinama, pa bismo hteli da one sačuvaju vrednost za slučaj prodaje. Ipak, isto tako je važno hoće li se objekt graditi masivnim ili lakim načinom, a nezavisno od preferiranih materijala moraju se poštovati zakoni građevinske fizike. Znanje o zakonitostima građevinske fizike pretpostavka je za izbegavanje skupih građevinskih šteta i za realizovanje komfornih, finansijski dostupnih građevina koje čuvaju svoju vrednost. Osim eksperimentisanja, pouzdajte se i u svoj zdrav razum, slobodno odbacite stručne izraze ili zbunjujuće prospekte i sami razmotrite argumente i načine delovanja. Tada ćete i u situaciji prekomerne ponude rešenja naći ono pravo za sebe.
 

Toplotna izolacija

Toplotna izolacija zimi
Toplotna izolacija ima zadatak da zimi, za vreme sezone grejanja, na unutrašnjim površinama građevinskih elemenata osigura dovoljno visoku temperaturu i da time spreči površinsku kondenzaciju kod uobičajene klime u stambenim prostorima. Površinska kondenzacija nastaje kad je temperatura površine zida niža od temperature kondenzacije. Ukoliko je bolja toplotna izolacija spoljnih građevinskih elemenata, utoliko je lakše i energetski štedljivije izjednačiti i održavati sobnu temperaturu i temperaturu na površini zida, čime se izbegava kondenzacija. U slučaju izolacionih koeficijenata U oko vrednosti 0,1 W/m²K (nivo pasivne kuće) i izvođenja bez toplotnih mostova, kondenzacija je praktično isključena.

Toplotna izolacija leti
Toplotna izolacije leti (zaštita od vrućine) služi za to da se zagrevanje uzrokovano sunčevim zračenjem, koje se po pravilu odvija kroz prozore, ograniči u toj meri da se garantuje prijatna klima u prostoriji. Na letnju toplotnu izolaciju utiču dimenzije prostorije, raspored i veličina prozora, vrsta zastakljenja i zavesa za zaštitu od sunca, ventilacione navike stanara, unutrašnji izvori toplote (npr. broj osoba, toplota kućnih aparata, računara, rasvete i dr.) kao i kapacitet akumulacije toplote korišćenih građevinskih materijala (unutrašnji i spoljni zidovi, etažne ploče, izolacija krova). U Zavisnosti od lokacije, u klimatskom smislu, objekat treba konstruktivnim merama tako koncipirati da se po mogućnosti mogu zaobići klima uređaji.
 

Zvučna izolacija

Potreba za mirom i boljom zvučnom izolacijom nije luksuz
Zakonom propisani zahtevi u pogledu zvučne izolacije po pravilu predviđaju minimalnu izolaciju radi sprečavanja apsolutno neprihvatljivog nivoa buke prilikom normalnog ponašanja u stanu. To se, s obzirom na današnje zahteve korisnika, njihovo ponašanje i način života, više ne zadovoljava, pa bi se u mnogim područjima bez dodatnih troškova ili s neznatnim dodatnim troškovima, moglo popraviti stanje.

Da bi se udovoljilo zahtevima projektanata i korisnika koji hoće nešto više od puke minimalne zvučne izolacije i žele projekat usklađen sa percepcijom ljudskog sluha, Isover je razradio klase komfora za zvuk koji se prenosi vazduhom i zvuk od hodanja u objektima za stanovanje. Svrsishodnom i praktičnom deobom na Isoverove klase komfora u odnosu na zvučnu izolaciju i svakome razumljive nazive, moguće je oceniti i ciljano ugovarati pojačanu zvučnu izolaciju.

Pokazatelji zvučne izolacije nisu, na žalost, uvek lako razumljivi projektantima i korisnicima. Osim toga, efikasna zvučna izolacija i uspela prostorna akustika uvek uslovljavaju projektno i tehnički usklađenu ukupnu koncepciju i primenu efikasnih proizvoda i sistema. Često pojačana toplotna izolacija i najbolja zvučna izolacija idu ruku pod ruku, nekada su pak određeni materijali za toplotnu izolaciju nedovoljni sa stanovišta zvučne izolacije. Građevinski fizičar pomaže projektantima i korisnicima rešiti složena tehnička pitanja u odnosu na efikasnost proizvoda i sistema. To se ne ograničava samo na zvučnu izolaciju nego se proteže i na druga stručna područja o kojima istovremeno valja voditi računa, poput protivpožarne zašite, zaštite od vlage, provetravanja i dr.
 

Protivpožarna zaštita

Protivpožarna zaštita
Protivpožarna zaštita ne započinje tek sa gašenjem požara, već u fazi projektovanja. Projektovanjem i konstruktivnim merama treba sprečiti nastanak i širenje požara. U smislu sigurnosti ljudi i imovine preventivna i građevinsko-tehnička protivpožarna zaštita zahteva od svih učesnika, projektanata, arhitekti, protivpožarnih stručnjaka i izvođača optimalnu saradnju.
Ne zaboravimo: protivpožarna zaštita spašava život!

Preventivna protivpožarna zaštita
Preventivna protivpožarna zaštita obuhvata sve mere koje pri izbijanju požara po mogućstvu sprečavaju širenje požara.

• Građevinske i organizacijske mere
• Osiguranje sredstava za prvu i proširenu pomoć u gašenju
• Snabdevenost sredstvima za gašenje
• Priprema za akcije spašavanja i samospašavanja radi olakšanja protivpožarne borbe

Građevinska protivpožarna zaštita
je zbir svih građevinskih mera za sprečavanje šteta od požara, za sprečavanje širenja požara, za olakšanje borbe protiv požara kao i za spašavanje ili samospašavanje osoba.

• zahtevi u pogledu građevinskih materijala i građevinskih elemenata
• zahtevi u pogledu protivpožarnih sklopova
• Odredbe u građevinskom zakonodavstvu, tehničkim smernicama, nacionalnim i međunarodnim normama

Prema građevinskom zakonodavstvu u izgradnji i adaptaciji građevinskih objekata smeju se koristiti samo materijali i elementi koji odgovaraju građevinsko-tehničkim zahtevima. Ti zahtevi su utvrđeni u pokrajinskim zakonima o izgradnji  za razne kategorije zgrada, namene i posebne protivpožarne rizike. Na gradilištu je izvođač ili njegov zamenik odgovoran za to da građevinski materijali i građevinski elementi odgovaraju zahtevima iz građevinske dokumentacije i dokazima o nameni objekta.

ÖIB (Austrijski institut za građevinsku tehniku) je u Smernici 2 doneo načelne odredbe (usklađenje) o protivpožarnim zahtevima za zgrade, sa sledećim sadržajem:

Definicije pojmova
Klasifikacija građevina,
Protivpožarne karakteristike građevinskih materijala,
Klase vatrootpornosti građevinskih elemenata,
Protivpožarni odsečci, vodovi i ugradnje.

Podela protivpožarne zaštite
Liftovi i posebne prostorije,
aparati za gašenje,
dimni alarm,
odvodi dima,
spoljni zidovi, krovovi i otvori,
evakuacioni i spasilački prolazi,
vatrogasci i snabdevenost vodom za gašenje,
poljoprivredne i šumarske, stambene i poslovne zgrade,
školske zgrade i zgrade vrtića,
ugostiteljski sadržaji, studentski domovi,
pogonske zgrade,
garaže i parkirališta

Za protivpožarne zahteve u pogledu pogonskih zgrada i garaža postoje i ÖIB-ove smernice
ÖIB RL 2.1. Pogonske zgrade
ÖIB RL 2.2. Garaže

Izolacioni materijali od mineralne vune Isover su prema standardu ÖNORM EN 13501-1 klasifikovani kao euroklasa A1 i A2 (negorivo).

 

Nepropustljivost vazduha

Nepropustljivost vazduha pomaže izbegavanju građevinskih šteta i štedi energiju
Izbegavanje toplotnih gubitaka usled provetravanja važan je preduslov za izbegavanje građevinske štete i štednju energije i troškova za grejanje. Pomoću ispitivanja ventilatorom na vratima, nepropustljivost vazduha u zgradama može se proveriti već u fazi izgradnje pa se propuštanja mogu brzo i povoljno otkloniti. Nepropustljivost vazduha nije hobi za energetski štedljivu gradnju, već je nužnost ukoliko se želi izbeći vlaženje građevinskih elemenata. Kod građevinskih elementata koji su nedovoljno vazdušno nepropustljivi, topao, vlažan vazduh iznutra može strujati van. Pritom, na hladnim delovima konstrukcije može se sakupljati voda od kondenzacije, i mogu nastati oštećenja građevine. Budući da veliki deo šteta nastaje na taj način, prednost nepropustljivog spoljnog plašta ne važi samo za pasivne kuće nego za sve građevinske standarde. Današnji stanari više ne prihvataju ni promaju u stambenom prostoru: vazdušno nepropustljivi način gradnje vodi prema većem komforu. Zbog toga se danas uopšteno zahteva dobra vazdušna nepropustljivost prema pravilima građevinske tehnike.

Potrošnja energije se smanjuje
U propustljivim zgradama topao vazduh iz unutrašnjosti prolazi kroz reške i propuste u plaštu zgrade. Nekontrolisanom razmenom vazduha, topli vazduh koji izlazi stalno se zamenjuje hladnim spoljnim vazduhom. Iaoko je najčešće ugrađeno grejanje prostorija ili zgrade, uprkos pravilnom koncipiranju i stalnom radu, ne može dovoljno zagrejati hladan spoljni vazduh koji neprekidno ulazi. Usled toga potrošnja energije nepotrebno raste i javlja se neugodna promaja.





















Troškovi se snižavaju
Izbegavanjem neželjenih gubitaka toplote usled nekontrolisane razmene vazduha smanjuju se troškovi za energiju. Skupe popravke građevinskih šteta, prouzrokovanih konvektivnim unosom vlage, izbegavaju se.

Izbegavaju se građevinske štete
Vazdušna propustljivost stvara strujanje kroz plašt zgrade. Toplota i vlagom obogaćen unutrašnji vazduh, izlazi kroz proreze, kondenzuje se u plaštu zgrade i dovodi do šteta u osnovnoj konstrukciji zgrade. "Slučajna ventilacija" kroz propustljive konstrukcije može se s pravom nazvati i "vazdušnim oštećivanjem građevine".

Provetravanje se može kontrolisati
Izmena vazduha u zgradi ne zavisi više od vetra i vremena već od navika stanara. Dotok svežeg vazduha može se kontrolisati i regulisati. Kod ugrađenog sklopa za komforno provetravanje, po mogućstvu sa vraćanjem toplote, automatski se obavlja higijenski neophodna izmena vazduha, a veliki deo toplote ostaje unutar građevine.

Zdraviji život sa higijenskom izmenom vazduha
Zgrade nepropustljive za vazduh preduslov su za dobro funkcionisanje automatskog provetravanja stambenog prostora sa povraćajem toplote. Ono brine za higijenski neophodnu izmenu vazduha, te se može prilagoditi individualnim potrebama stanara. Uvek svež vazduh, bez promaje, bez buke i prašine spolja.

Bolji kvalitet stanovanja
Nekontrolisano strujanje vazduha u zgradi proizvodi neprijatnu promaju, zone hladnog vazduha na podu prouzrokuju hladne noge, a time i osećaj nelagodnosti. Kod vazdušno nepropustljivog omotača zgrade nema tih nedostataka. Izbegava se prodor hladnog, spoljnog vazduha zimi i prodor vrućeg spoljnog vazduha leti. Poboljšava se zvučna izolacija i isključuju se mirisi iz susednih stanova ili spolja.

Projektovanje i izvođenje
Odlučujući princip je jedinstveni potpuno izolovani sloj nepropustljiv za vazduh u omotaču zgrade, koji je u svim detaljima izveden kvalitetno, čime je adekvatno zaštićena od kasnijih mogućih oštećenja. Osim sistemske vazdušne propustljivosti usled lošeg projektovanja, tu su i problemi pogrešnog izvođenja.

Tipična slaba mesta su:
• spoj spoljnog zida i podne ploče
• međusobni spoj spoljnih zidova, npr. kod sučelja elemenata i ugaonih spajanja
• područje spoja spoljnog zida i međuspratne ploče
• područje spoja spoljnog zida i krova
• prolazi kablova i cevi kroz vazdušno-nepropustljivi sloj
• umetnuti prozori i vrata u vazdušno-nepropustljivi sloj
• ugrađene strujne utičnice
• neomalterisane zidne površine iza ugrađenog zidnog sklopa, loše podešena ulazna vrata i prozori
• otvori za roletne
• oštećenja vazdušno-nepropustljivog sloja u fazi gradnje

 

Svetlo i prozori

Prozori propuštaju sunčevu svetlost u zgradu, greju, osvetljavaju i uspostavljaju vizuelni kontakt. Ipak, skoro uvek slabe toplotnu izolaciju fasade. Zbog toga je pitanje njihovog odgovarajućeg oblika, veličine i položaja staro koliko i samo građevinarstvo pa se odražava u svim građevinarskim tradicijama i stilovima.

Tržište stakla je sada bogatije za jedno izuzetno termoizolacijsko staklo: SAINT-GOBAIN-ova kompanija, kćer ECKELT GLAS iz  Steyra, nudi pod nazivom CLIMATOP MAX, energetski štedljivo trostruko staklo koje sa koeficijentima U_g=0,5 W/m²·K i g=0,6 postiže do sada neviđenu kombinaciju izuzetne toplotne izolacije i velikog stepena ukupne energetske propusnosti. S obzirom na taj zapanjujući razvoj, katedra za građevinarstvo i okruženje, univerziteta Donau-Universität Krems, ponovo je postavila pitanje i istražila u dvema studijama parametara:

Slika 1: CLIMATOP MAX – idealno energetski štedljivo staklo za solarnu gradnju, © ECKELT GLAS GmbH

Koliko stakla je potrebno energetski efikasnoj kući – odnosno koliko stakla ona može podneti?
U prvoj studiji definisani su primereni volumen zgrade i varijacije udela zastakljenja, kvaliteta stakla i lokacije zgrade. Za ukupno 12 varijanti izrađena je godišnji energetski bilans grejanja i eksplicitno su izračunati toplotni dobici i gubici.

 















Slika 2: Osnova za poređenje je toplotna izolacija na nivou pasivne kuće. Krov, zid, podrumska ploča U_w = 0,12 W/m²·K, prozorski okvir U_f = 0,9 W/m²·K  © ECKELT GLAS GmbH
 
















Slika 3: Osnova za poređenje je toplotna izolacija na nivou pasivne kuće. Krov, zid, podrumska ploča U_w = 0,12 W/m²·K, prozorski okvir U_f = 0,9 W/m²·K  © ECKELT GLAS GmbH


- Volumen zgrade definisan je analogno volumenu dvojnog objekta. 
- Udeli zastakljenja realno su utvrđeni u dve kategorije: 
       (1) jug 30%, istok/zapad po 20%, sever 20%, 
       (2) jug 60%, istok/zapad po 40%, sever 20%. 
- U pogledu kvaliteta zastakljenja za primer su ispitana tri ECKELT-ova proizvoda:
       2-WSV CLIMAPLUS ULTRA N: U=1,10 W/m²·K; g=0,63;  φ_Glas=0,04 W/mK
       3-WSV CLIMATOP ULTRA N: U=0,60 W/m²·K; g=0,50; φ_Glas=0,04 W/mK
       3-WSV CLIMATOP MAX: U=0,50 W/m²·K; g=0,60; φ_Glas=0,04 W/mK 
- Toplotna izolacija omotača zgrade dosledno je pretpostavljena na nivou pasivne kuće. 
- Za klimatsku lokaciju odabrani su Beč i Salzburg.
Proračuni su obavljeni sa svom dužnom pažnjom pomoću paketa za projektovanje pasivne kuće.

Rezultati studije mogu se sažeti na sledeći način: 
Povećanje udela zastakljenja uz jednake okvirne uslove u svim ispitanim varijantama dovodi do smanjenja potrebe za grejanjem. To smanjenje je najprimetnije u varijanti sa optimizovanim energetski štedljivim trostrukim staklom CLIMATOP MAX na lokaciji sa izrazitijim sunčevim zračenjem kao što je Salzburg, gde je potreba za energijom grejanja smanjena sa 11 kWh/m²·a na 5 kWh/m²·a. 

Korišćenje optimizovanog zastakljenja energetski štedljivim trostrukim staklom CLIMATOP MAX dovodi u svim varijantama do toplotnog neto dobitka prozora, zbirno za sve fasade, uključujući i toplotne gubitke okvira i prozorskih toplotnih mostova. Najprimetniji dobitak ponovo je u varijanti sa velikim udelom zastakljenja na lokaciji u Salzburgu, gde je iznosio 6 kWh/m²·a neto.

Kao dopuna prvom delu studije analiziran je energetski bilans zastakljenja, odvojeno od bilansa zgrade, za različite vrste zastakljenja, lokacija i položaja, te su rezultati upoređeni sa onima punih zidova.
- Varijacija položaja prema četiri strane sveta 
- Varijacija triju kvaliteta zastakljenja
       2-WSV CLIMAPLUS ULTRA N: U=1,10 W/m²·K, g=0,63 
       3-WSV CLIMATOP ULTRA N: U=0,60 W/m²·K, g=0,50
       3-WSV CLIMATOP MAX: U=0,50 W/m²·K, g=0,60 
- Varijacija lokacija: Beč i Salzburg

Svi dalji okvirni uslovi su realno utvrđeni. Uzeti su u obzir okvirni udeli, faktori umanjenja unosa sunčeve toplote kao i efekat toplotnih mostova. I ovaj deo studije ponudio je upečatljive rezultate:

- Energetski štedljivo trostruko staklo CLIMATOP N prema jugu već je znatna dobitna površina. Prema istoku i zapadu još se javljaju neto toplotni gubici, no oni su ipak niži od onih kod nezastakljenog masivnog zida s U=0,12 W/m²·K. 

- Uz energetski štedljivo trostruko zastakljenje CLIMATOP MAX, osim južne strane, i istočna i zapadna strana postale su neto dobitne površine. Čak i na severnoj strani preostali neto toplotni gubici niži su od onih punoga zida sa koeficijentom U= 0,12 W/m²·K..

Značenje za građevinarsku praksu 
Po prvi put sa proizvodom CLIMATOP MAX imamo zastakljenje koje je i na severnoj strani ravnopravno pasivno izolovanom spoljnom zidu.

S obzirom na toplotnu upotrebljivost leti, potrebe grejanja, kao i arhitektonske i funkcionalne aspekte, zastakljenje tog kvaliteta omogućava novu slobodu u dimenzionisanju i pozicioniranju providnih delova fasade, koji se bez ograničenja vezanih za energetsku efikasnost ponovo mogu orijentisati prema srednjim funkcijama osvetljenja i vizuelnog spoljnog kontakta.

Više informacija o proizvodu CLIMATOP MAX naći ćete na našem website-u www.eckelt.at

Donja slika 4 prikazuje toplotni bilans primernog volumena zgrade na lokaciji Salzburg sa obilnim zastakljenjem i CLIMATOP MAX-om. Jasno su uočljivi veći solarni dobici (žuto) koji jasno premašuju toplotne gubitke prozora (svetloplavo) i na taj način doprinose smanjenju potrebe za energijom grejanja (crveno) na izvanrednih 5 kWh/m²·a.






















 

Slika 4: Toplotni bilans referentne građevine sa velikim udelom zastakljenja CLIMATOP MAX-om, na lokaciji Salzburg; © Donau Universität Krems, Dr. Peter Holzer

Slika 5 (dole) prikazuje toplotni bilans zastakljenja CLIMATOP MAX-om, uključujući i okvire, odvojeno od građevine, na različitim stranama na obe lokacije, u Beču i Salzburgu. Jasno se uočava neto toplotni dobitak na južnoj strani te u položaju istok-zapad, kao i vrlo mali neto toplotni gubitak u položaju prema severu koji ni sa izolacijom ivica stakla i okvira ne premašuje vrednost za toplotno dobro izolovan spoljni zid sa koeficijentom U=0,12 W/m²·K.

 






















Slika 5: Toplotni bilans zastakljenja CLIMATOP MAX-om uklj. okvire; © Donau Universität Krems, Dr. Peter Holzer

ECKELT je austrijski tržišni predvodnik u oplemenjivanju ravnog stakla i usredsređuje svoje napore na proizvode klimatski povoljne arhitekture budućnosti. Zagarantovano održiva rešenja solidnog preduzeća grupacije SAINT-GOBAIN GLASS. www.eckelt.at